Јединице у клађењу су начин да се улог изрази независно од износа. Уобичајено је да јединица износи један одсто bankrolla, па тикет од две јединице носи дупло већи улог од редовног. Предност је поређење: резултат од плус десет јединица исто се чита код играча са хиљаду и са сто хиљада динара. Јединице спречавају и скривене скокове улога, јер свако одступање од плана одмах се види у евиденцији. Типстер који резултате не исказује у јединицама и квотама обично нема шта да покаже.
Правила за bankroll су једноставна, а тешко се поштују. По тикету се најчешће улаже од један до пет одсто bankrolla, према сигурности процене и висини квоте. Крупнији улог на високу квоту није одважност, него пречица до празног рачуна. Низ пораза није разлог за већи улог ради повраћаја, а низ добитака не дозвољава прелазак задатог процента. Сва правила се записују пре првог тикета, док одлука није под утицајем резултата.
Келијев критеријум је формула по којој улог зависи од предности играча: што процењена вероватноћа више надмашује ону из квоте, улог је већи, а без предности улог не постоји. Теоријски доноси најбржи раст bankrolla, а практично почива на процени коју нико не зна прецизно. Прецењена предност значи превелике улоге и нагле падове. Зато играчи узимају само део Келијевог улога, најчешће четвртину или половину, или остају при сталном проценту.