Појам "келијев критеријум" тражи кратак преглед висине улога. Многи играчи не губе новац због лоших процена, већ због улога који не одговарају буџету: један велики тикет после серије пораза брише недеље стрпљиве игре. Зато је брига о новцу за клађење важнија од самог избора парова. Преглед пролази кроз појам bankrolla, одређивање улога, јединице и разлог због ког системи налик martingalu обећају више него што дају.
Bankroll management значи управљати новцем који је унапред издвојен искључиво за клађење. Bankroll је тај износ: новац чији губитак не угрожава рачуне, штедњу ни породични буџет, и који се не допуњује кредитом ни позајмицом. Из њега се рачуна сваки улог, па један лош дан не може да испразни цео износ. Када се bankroll потроши, клађење стаје до следећег месеца. Када нарасте, улог расте споро и сразмерно, а не скоковито после једног великог добитка.
Келијев критеријум је формула по којој улог зависи од предности играча: што је процењена вероватноћа већа од оне скривене у квоти, то је улог већи, а када предности нема, улог је нула. На папиру даје најбржи раст bankrolla, у пракси зависи од процене коју играч не може тачно да зна. Прецењена предност значи превелике улоге и нагле падове. Зато се у клађењу користи део Келијевог улога, обично четвртина или половина, а многи играчи остају при фиксном проценту.
Обично од један до пет одсто, зависно од сигурности у процену и висине квоте. Већи улог на вишу квоту само брже празни рачун.
Споро и сразмерно новом износу, никада скоковито после једног великог добитка, и никада преко процента договореног пре првог тикета.
Пре првог тикета, док одлуку још не води резултат. После серије пораза или добитака записана правила чувају улог од наглих промена.
Јединице чине резултат упоредивим без обзира на величину bankrolla и одмах показују свако одступање од плана улога у евиденцији.
Не сме. Када се bankroll потроши, клађење стаје до следећег месеца, а позајмљен новац никада не улази у износ за игру.